Denitrifikacija Vode - Prečišćavanje Nitrata i Nitrita

Prisustvo ovog jona u podzemnim vodama ukazuje na potpunu oksidaciju jedinjenja koja sadrže azot. Izvori nitrata su mineralni depoziti (natrijum i kalijum-nitrat), zemljište, morska voda i atmosfera. Nitrati su delimično nađeni u zemljištu i odatle su rašireni u životnoj sredini od hrane do atmosfere i vode. Više koncentracije se očekuju tamo gde se koriste đubriva, pri truljenju životinjskih i biljnih ostataka, u ocednim vodama iz deponija mulja i smeća i u industrijskom otpadu. Nitrati su uvek u višim koncentracijama od nitrita. Viši nivo nitrata je nađen u podzemnoj vodi čak do 20 mg/1, ali mnogo više vrednosti su nađene u plitkim akviferima, zagađenim naseljima (otpadne vode) i/ili usled ekcesne upotrebe đubriva. U površinskim vodama, iskorišćenje nitrata kao đubriva od strane biljaka nastoji da smanji značajno koncentraciju nitrata, ostavljajući problem podzemne vode.

Nitritni jon rasprostranjen je u podzemnim vodama, najčešće u neznatnim količinama. Povišeni sadržaj ovog jona može se javiti pri procesu stvaranja amonijačnih jedinjenja i organskih materija, a i pri redukciji nitrata u nitrite. Oksidacija amonijačnih jedinjenja često je izazvana delatnošću nitrifikujućih bakterija. Nitriti nisu nađeni u značajnoj količini u površinskim vodama zbog oksidacije do nitrata. Kada se nitriti nađu u vodi u značajnoj količini, to je znak zagađenja otpadnih voda bakterijama i oličenje neadekvatne dezinfekcije. Mogu se naći u otpadnim vodama i otpadnim vodama deponija, poljoprivrednih površina i atmosferske kanalizacije gradova

Prema smernicama EU granična vrednost za nitrate iznosi 50 mg/L (Directive 98/83/EC). Granična vrednost za nitrate po našem Pravilniku za pijaću vodu iznosi 50 mg/L (Sl. list SRJ 42/98).

Prema smernicama EU granična vrednost za nitrite iznosi 0,1 mg/L, uz napomenu da se granica za nitrite može povećati na 0,5 mg/L kada se obavlja hlorisanje i za uslove kada je zbir [NO3-]/50 + [NO2-]/3 manji ili jednak sa 1 (Directive 98/83/EC). Granična vrednost za nitrite po našem Pravilniku za pijaću vodu iznosi 0,03 mg/L (Sl. list SRJ 42/98).

Određivanje azota u vodi koji se pojavljuje u obliku amonijaka, nitrata ili nitrita, ima veliki higijenski značaj, jer se ova jedinjenja stvaraju raspadanjem organskih materija (proteina, uree i dr.) pod uticajem hemijskih reakcija ili pod dejstvom bakterija. Nitrati su soli azotne kiseline i predstavljaju krajnji produkt oksidacije azotnih jedinjenja. Njihovo prisustvo u većim količinama može da izazove kod beba methemoglobinemiju. Makslimalna dozvoljena koncentracija (MDK) za nitrate, izražena preko azota je 10 mg/L vode. Nitriti se prirodno pojavljuju kao deo azotnog ciklusa. Nitritni jon je vrlo nepostojan i u aerobnoj zoni pod uticajem kiseonika oksidiše do nitrata, a uz pomoć bakterija Nitrobacter. Koriste se u industriji kao aditivi hrani, posebno u mesu i siru. Koriste se kao đubrivo i oksidacioni agens u hemijskoj industriji. Nitriti u vodi mogu takođe da budu dokaz svežeg fekalnog zagađenja. Maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) za nitrite izražena preko azota je 0.005 mg/L vode.