DEZINFEKCIJA VODE - UV LAMPE ZA DEZINFEKCIJU VODE
Ultravioletno germicidno zračenje (UVGI) je metoda dezinfekcije koja koristi ultraljubičasto (UV) svetlo na dovoljno kratkoj talasnoj dužini da bi ubila mikroorganizme. Koristi se u velikom broju aplikacija, kao što je prehrambena industrija, tretmani vode i sterilizacija vazduha. Dezinfekcija vode ultraljubičasti (ultravioletnim) zracima je zapravo elektromagnetna radijacija na talasnoj dužini kraćoj od vidljive svetlosti. UV spektar razdvajamo na nekoliko segmenata: UVA (400-315 nm) ili dugotalasno, UVB (315-280 nm) ili srednjetalasno i UVC (<-280 nm) ili kratkotalasno (germicidno).
UVGI koristi kratkotalasnu UV radijaciju (UV-C) koja je izuzetno štetna po bakterije i viruse. UV-C je efikasna u razaranju nukleotida pomenutih organizama, odnosno u remećenju njihove DNK (RNK kod virusa), onemogućujući im da obavljaju svoje ćelijske procese.
UV Lampe - metoda delovanja
UV dezinfekcija je efikasan način za suzbijanje svih bakterija, virusa i spora, uključujući i patogene koji su otporni na hlor, izazivanjem fotohemijskih promena unutar ćelija organizama. UV zračenje se prostire od 100 do 400 nm dužine (između x-zraka i vidljivog dela spektra). Optimalno UV zračenje je između 245-285 nm. UV dezinfekcija koristi: lampe niskog pritiska koje emituju maksimum na talasnoj dužini od 253.7 nm, lampe srednjeg pritiska koje emituju energiju od 180 do 1370 nm, i lampe visokog intenziteta (pulsnim načinom).
90% BOLESTI U ŽIVOTU - POPIJEMO! Luj Paster (Louis Pasteur) 1822-1895
UV LAMPA - Pro & Contra
UV tretmani vode imaju veliku prednost u odnosu na ostale sisteme sterilizacije vode kada su u pitanju cena, potreba za tehnički obrazovanim operaterom, izuzetno maloj potrošnji energije. UV dezinfekcija je savršena za vodu prečišćanu reverznom osmozom sa mehaničkim predtretmanima. Hlorni sistemi za dezinfekciju tretiraju veće organizme i ostavljaju rezidualnu dezinfekciju. Takođe, preparati za hlorisanje vode često reaguju sa organskim materijama i sličnim jedinjenjima u vodi i menjaju njen hemijski sastav.
Drugi ključni faktor tretmana vode UV zračenjem je protok: ako je previsok, voda će proći kroz komoru bez dovoljno UV izloženost. Ako je protok prenizak, temperatura bi mogla porasti i oštetiti UV lampe.
U slučaju nestanka struje lampa prestaje sa radom i ukoliko samo jedna bakterija prođe brzo će se razmnožiti u instalaciji. Za razliku od sistema za hlorisanje vode, UV sterilizacija dezinfikuje vodu samo u jednoj tački. Hlorisanje vode sa druge strane u vodi kroz celu instalaciju ostavlja blagi rezidual koji ne dozvoljava sekundarni razvoj bakterija u vod čak i ako je nestalo struje. Poslednje ograničenje UV sterilizatora su organoleptička svojstva vode; UV LAMPA ZA VODU NE MOŽE DA RADI NA MUTNIM VODAMA ILI VODAMA SA POVIŠENIM SADRŽAJEM GVOŽĐA, MANGANA, BLATA isl. Iz tog razloga ova tehnologija se retko aplicira na zagadjene bunarske vode. UV sterilizacija vode zahteva mehaničku filtraciju MINIMUM 5 MIKRONA kao osnovni predtretman.
Filteri za UV dezinfekciju vode VIQUA-STERILIGHT deluju na mikroorganizme potpuno prirodno, poput sunčevih zraka.
UV LAMPE ZA VODU - EFIKASNOST
Da bi se dezinfekcija vode UV zračenjem odvijala u kontinuitetu, neophodno je obezbediti nekoliko tehničkih parametara za ugradnju i rad. Pored standardnih stavki poput mesta za ugradnju, napajanja 220V, pristupa cevovodu kojim se voda sprovodi do potrošača i slično, napojnu vodu je neophodno pripremiti i hemijski, ukoliko ne ispunjava minimum uslova za pravilno funkcionisanje: KOntinualno napajanje sreujom, Max. operativni pritisak: 8,6 bar, Temperatura vode: 2-30˘C, Gvožđe: < 0,3 ppm, Mutnoća: < 1 NTU, UV transmittance: > 75%
UV LAMPE ZA VODU - DOZA ZRAČENjA
Efikasnost antibakterijskog UV zračenja zavisi od niza faktora: koliko dugo mikroorganizam je izložen UV, fluktuacije snage izvora UV koji utiču na EM talasne dužine, prisustva čestica koje mogu zaštititi mikroorganizme od UV radijacije i sposobnost mikroorganizma da se odupru UV zračenju. U mnogim sistemima za sterilizaciju vode UV lampom se koristi kruženje vode koja nekoliko puta prolazi kroz komoru za UV zračenja.
Ovakvim postupkom se prevazilazi fenomen samo-obnavljanja oštećene DNK strukture kod pojedinih mikroorganizama, odnosno pojačava se dejstvo UV dezinfekcije vode. Poseban problem koji se javlja kod UV lampe je prašina (talog) dispergovana u vodi, ili neki drugi materijal rastvoren odnosno nerastvoren u vodi. Ovakve supstance se često "lepe" na površinu sijalice i smanjuju njeno dejstvo (prave senku). Zbog toga lampe zahtevaju godišnju zamenu i planirano čišćenje kako bi se osigurala efikasnost.
Životni vek antibakterijsku UV lampe (sijalice) zavisi od dizajna i specifikacija. Sam materijal (staklo) od kog je uložak napravljen može apsorbovati jedan deo UV zraka, odnosno smanjiti efikasnost sistema. Hlađenje lampe vazduhom takođe može smanjiti UV izlaz.
Treba voditi računa da lampa zaštiti od direktnog protoka vazduha preko paraboličnih reflektora ili dodati dodatne lampe da bi se nadoknadio sporedni efekat hlađenja. Povećanje efikasnosti UV intenziteta može se postići pomoću refleksije. Aluminijum ima najveći refleksni index u odnosu na druge metale i preporučuje se kada se koriste UV sistemi za dezinfekciju vode.
GALERIJA SLIKA
