Protiv „česmovače" (Zapravo, ovde bi
preciznije bilo: za prečišćenu vodu.)
VODA ZA PIĆE MORA DA ZADOVOLJI ODREĐENE HIGIIENSKO-ZDRAVSTVENE KRITERIJUME.
Ti kriterijumi podrazumevaju mikrobiološku, fizičko-hemijsku i
organoleptičku ispravnost vode. Tu su još i zahtevi vezani za radioaktivnost,
pesticide, teške metale i ostale specijalne supstance. Nauka dozvoljava da
5% vodovodske vode godišnje (17 dana godišnje) bude mikrobiološki neispravno,
budući da to ne ostavlja posledice po zdravlje
To odgovara svetskim standardima, koji se primenjuju i
kod nas. Kada je reč o hemijskoj ispravnosti vode, imate pravo da pijete
hemijski neispravnu vodu do 20%, praktično 72 dana u toku godine. Međutim,
treba naglasiti da tzv. toksične supstance imaju tačno ograničenje kada se
pređu maksmalno dozvoljene koncentracije, voda se označava kao neispravna
za piće, odnosno ako se radi o toksičnim supstancama, zabranjuje se za
humanu upotrebu.Naši vodovodi, a Beogradski vodovod pre svega (četiri godine
sam vodio Republički centar za vode), proizvode vodu po svim standardima
koji važe za Pariz, Njujork, London... Čak je beogradska voda i pitkija od
vode navedenih gradova. Ona isto tako higijenski odgovara potrebama ljudi.
Ali, ono što treba reći jeste da beogradska voda u procesu dezinfekcije, od
proizvođača do potrošača na česmi, mora da sadrži određenu količinu
preparata, u ovom slučaju hlora; to su vrednosti od 0,3 do 0,5 mg po litru
vode koju permanentno unosimo. U zavisnosti od sadržaja organskih materija,
može doći do specifičnih reakcija između hlomih preparata i organskih
materija u vodi i stvaranja jedne grupe jedinjenja, tzv. trihalametana, koji
su mutageni, odnosno karcinogeni. To je uvek prisutno u vodi većine vodovoda
u svetu. (Postoje danas i oni vodovodi koji vrše ozonifikaciju vode, što je
bolja varijanta od upotrebe hlora.).
Prednost prečišćene vode
Flaširane vode taj problem prevazilaze tehnologijom
proizvodnje, obrade vode, i načinom pakovanja. Prednosti prečišćene vode u
odnosu na vodovodske vode su u sledećem: ta voda se podvrgava posebnom
tretmanu (bez obzira da li je reč o mineralnoj, izvorskoj ili artificijelnoj
flaširanoj vodi koje podrazumevaju pročišćavanje tehnologijama dejonizacije,
reverzne osmoze, destilacije i redestilacije ili kombinovanjem metoda). One
mogu da budu samo pročišćene, ali i obogaćene: kiseonikom, vitaminima,
mineralima ili nekim drugim supstancama. Sada su u svetu najpopularnije one
koje su obogaćene aminokiselinama. Sve prečišćene vode podležu
higijensko-zdravstvenim standardima. Kada je o ambalaži reč, najbolje je
staklo, ali je danas popularna PET ambalaža (polietil tetraftalat),
specijalna supstanca za koju istraživanja, do sada obavljena, kažu da može
da drži vodu godinu dana bez ikakvih ekoloških pramena.
Kod nas ima 15 vrsta flaširanih voda različitog sastava. Inače, sve
zadovoljavaju higijenske standarde, mada se povremeno javi problem loše
tehnologije pakovanja, pa se može naići na izveštaje o nalazu specifičnih
bakterija u toj vodi. Ono što je mana flaširanih voda jeste njihova cena.
Kada govorim o flaširanim vodama mislim na negazirane vode. Postoje i
prečišćene gazirane vode, tzv. prirodno gazirane. Zakon dozvoljava da se
vodama može dodati određena količina ugljendioksida. Te vode ne treba
svakodnevno piti. Inače, na osnovu stepena mineralizacije, vode se dele (na
osnovu toga koliki im je suvi ostatak na 180 stepeni C, kad isparavaju) na
oligomineralne (ako im je suvi ostatak ispod 1 g) i mineralne vode (preko 1
g). Te mineralne se opet mogu podeliti na srednje (do 2 g) i jako mineralne
(4 g), a oligomineralne se dela na one do 500 mg i do 1.000 mg. Nisko
mineralne vode (oligomineralne) preporučuju se za svakodnevni unos, bez
obzira na populaciju.
Artificijelne vode
Kod nas na tržištu imamo nekoliko takvih voda. One se
dobijaju reverznom osmozom. To je proces propuštanja vode kroz sistem
filtera, odnosno pročišćavanje vode fizičkim metodama. Ako uzmete sve
partikule (čestice) u vodi nekog vodovoda, npr. beogradski ima oko 800-900
partikula, i ako tu vodu prečistite sistemom reverzne osmoze, ona će imati
između 8-10 partikula. Praktično, dobijate vodu bez ijedne bakterije, virusa...
Sa aspekta mikrobiologije, ona je potpuno sterilna. Na taj način se voda
oslobađa i određenih minerala (u zavisnosti od veličine molekula), ali se
takva pročišćena voda može i obogatiti određenim mineralima, prema potrebi
organizma. Ta voda može da se pravi prema određenim populacijama, a
tehnologija je takva da možete, ako biste hteli, da pravite i individualno
vodu, prema biohemijskom sastavu krvi i mineralnim potrebama pojedinca.
Mislim da je budućnost u pročišćenim vodama, jer je to jedini način da
budemo sigurni da pijemo čistu vodu.
Zašto "kisele vode" nisu dobre za zdravlje?
Stručnjaci ukazuju na činjenicu da su "kisele vode"
opasne po zdravlje ukoliko se konzumiraju u velikim količinama. Previsoka
vrednost mineralizacije kod njih negativno utiče na rad bubrega.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se flaširana
visokomineralizovana voda konzumira po režimu po kom se uzimaju lekovi i
nikako u neograničenim količinama.
